Postoje tri glavne vrste poremećaja u ishrani: anoreksija nervosa, bulimia nervosa i pseudodisfagia (strah od gutanja čvrste hrane).
Osobe sa anoreksijom imaju izobličenu sliku tela koja uzrokuju da vide sebe kao prekomerno debelu, čak i kad su jako mršave.
Osobe sa bulimijom jedu prekomerne količine hrane, a potom čiste svoj organizam od hrane i kalorija kojih se boje. U tu svrhu koriste laksative, klistir, diuretike, povraćanje i prekomerno vežbaju.
Pseudodisfagija je iracionalni strah od gutanja i gušenja, koji uzrokuje da osoba veruje da će se razboleti ili ugušiti ako pokuša da jede čvrstu hranu. Osećaj otežanog gutanja je veoma realan kod osoba sa ovim poremećajem, iako ne postoje fizički razlozi (simptomi su psihosomatske prirode).
Poremećaji ishrane mogu da nastanu od različitih uzroka. Jednom kada se pojave mogu da stvore samoodrživi obrazac ponašanja, koji može dovesti do emocionalnog i fizičkog uništenja. Veoma je važno sprečiti problematično ponašanje vezano za ishranu, pre nego prerastu u ozbiljne poremećaje ishrane.
Na primer, anoreksiji i bulimiji obično prethodi vrlo stroga dijeta i gubitak težine. Poremećaj prejedanja, bulimija, može početi povremenim prejedanjem.
Poremećaji u ishrani imaju različite uzroke:
Psihološki uzroci:
- Nisko samopouzdanje
- Osećaj neadekvatnosti ili nedostatak kontrole u životu
- Depresija, anksioznost, bes, stres, usamljenost
- Bolne emocije
Međuljudski uzroci:
- Nesrećni lični odnosi
- Teškoće u izražavanju emocija
- Zadirkivanje i ismevanje na račun fizičkog izleda i težine
Društveni uzroci:
- Kulturni pritisci koji slave mršavost ili mišićavost i sistem vrednosti koji veliča kult „savršenog tela“
- Uska definicija lepote, koja uključuje samo osobe određene (idealnih) telesne težine i oblika tela
- Kulturne norme koje vrednuju ljude na osnovu fizičkog izgleda, a ne unutrašnjih kvaliteta i snage
