Menu 
 

Veza emocija i organa

Sve ide iz misli, iz kojih se rađaju emocije, a one deluju na telo tako da pojačavaju rad ili simpatikusa ili parasimpatikusa. Ova dva dela živčanog sastava tako mogu doći u neravnotežu, što uzrokuje fizičku bolest – objašnjava doktorka Meri Bura.

Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo. Ipak to ne znači da dobro zdravlje podrazumeva život u savršenim uslovima – nije toliko važno ono što se događa oko vas, koliko je važna vaša reakcija na životne događaje, slažu se stručnjaci.

Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatiti ih, promatrati ih i učiti od njih. One pokazuju šta se događa unutar vas i potrebno ih je slušati. Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 posto slučajeva odgovorne POTISNITE EMOCIJE, a da ostatak otpada na genetiku.

Suočavanje je uvek najbolje rešenje

Emocije su sastav upozorenja. One su najpouzdaniji pokazatelj onoga što se događa u životu čoveka i pokazuju put koji treba slediti, kaže psiholog Moris Elias. Iako suočavanje može biti teško, ono je dugoročno najbolje rešenje.

Briga vodi u ralje bolesti

Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, brojna hronična i autoumuna oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenbje i oporavak.

Prepoznavanje sastava uverenja

Emocije su utemeljene na verovanjima iz detinjstva. Sastav uverenja koji se formira do detetove sedme godine određuje kako će kao odrasla osoba videti svet i situacije oko sebe.Čim čovek shvati i prepozna svoju šemu uverenja, lakše će se suočiti s mislima zbog kojih se stalno vrti u začaranom krugu.

Svaka emocija ima svoj organ

Sedam je osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga strah i šok, a svaka je povezana sa funkcionisanjem i zdravljem organa. Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećaji počeli da deluju na zdravlje. Ipak, ovo funkcioniše i u drugom smeru. Primer može biti jetra.

JETRA – LJUTNJA

Ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcionisanju jetre i to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa zamaranjem, frustriranošću i besom, te ako se ne suočava sa njom,može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak.. Ljudi skloni želudačnim problemima zbog ljutnje će patiti od gastritisa ili čira na želucu.

SRCE – SREĆA

Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, tegobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu.

BRIGA – SLEZINA

Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacija. Velika briga utiče na ispravno funkcionisanje slezine. Iako je konvencionalna medicina sklona da previdi važnost ovog organa, važno je napomenuti da poremećaj rada slezine može dovesti i do probavnih smetnji poput loše probave,nadutost posle obroka, grčeve i bolove u području stomaka, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcionisanja ovog vitalnog organa. Preterana zabrinutost uzrokovaće probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.

STRAH – BUBREZI

Emocija straha povezana je sa bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje da utiče na zdravlje. Nenamerno mokrenje je najčešći znak poremećaja, te čak i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekoga ili nečega. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora.

ZAMIŠLJENOST – SLEZINA

Previše razmišljanja o nečemu utiče na funkcionisanje slezine. Prouzrokuje osećaj melanholije i nemogućnost koncentracije. Osoba koja pati od previše promišljanja može osetiti simptome poput slabog apetita, može zaboraviti da jede ili da ima osećaj nadutosti nakon jela. Zbog slabog funkcionisanja slezine moguća je i pojava izuzetno bledog tena.

ŠOK – SRCE

Šok nije povezan samo sa jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će iskusiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg, zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuje se preskakanje srca, teskoba, a nakon toga nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posledice na celo telo, te uzrokuje poremećaj poput PTSP-a (posttraumatski stresni poremećaj).

TUGA – PLUĆA

Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u predelu grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima stme i problemima sa kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati depresiju.

Zarobljeni u potiskivanju

Emocije vezane za događaje sa kojima ne žele da se suoče ljudi često rešavaju tako da se prave da se nisu ni dogodili, jer ne žele da proživljavaju bol koju donose. Emocije tako ostaju u telu dok se ne odluče suočiti s njima, a oni osećaji koji se dugo zadržavaju u telu uzrokuju fizička oboljenja. Kako“ gutanje“ emocija oduzima puno energije, tako telu nedostaje „goriva“ za druge aktivnosti. To sve izaziva osećaj hroničnog umora, depresiju i želju za samoćom Pojavljuje se i potreba za ispunjavanjem praznine pa ljudi često posežu za hranom, alkoholu, drogama i seksom. Ipak, to su sve kratkoročna rešenja. Suočavanje s traumatičnim događajem, otkloniće loše emocije i bol.

U „Ma, to baš i nije važno“ krije se klopka

Suočite se s „beznačajnim“ povredama, jer se često pod naznakom nebitnog nalazi ono što nas je povredilo. Nerazrešeni problemi onemogućuju vam da krenete dalje. Ne prejedajte se ako ste tužni, popričajte s nekim. Pokušajte da okrijeta koja je emocija u pozadini potrebe za prejedanjem, opijanjem ili usputnim seksom. Posvetite se rešavanju emocija, umesto da ih „lečite“ kompulsivnim ponašanjem.

Podeli: