Menu 
 

Supresivna priroda konvencionalne medicine

Ako pogledate nazive najpopularnijih kategorija lekova koji se danas koriste, uočićete da većina njih počinje prefiksom "anti". Upotrebljavamo antispazmatike, antipiretike, antidepresive, antihistaminike, antiaritmike, antitusive, kao i beta blokatore i sl. To je zaista antimedicina, odnosno medicina koja je je u svojoj suštini kontraproduktivna i supresivna.

Možete da se zapitate šta to nije u redu. Ako je temperatura u opasnoj zoni ili ako nastupi alergijska reakcija koja ne može da se kontroliše, normalno je da na te simptome mora da se reaguje. Prihvatljivo je da se takva vrsta lečenja primeni nakratko da bi se uticalo na veoma opasno stanje.

Međutim, oslanjanje na takve mere i korišćenje istih kao osnovnu strategiju u lečenju bolesti, stvaraju se dve vrste problema.

Prvo, pacijenti se izlažu opasnosti jer su farmaceutska oružja, po svojoj prirodi, jaka i otrovna. Željeni efekti su veoma često manje izraženi nego nusefekti i toksičnost.

Drugi problem, koji je manje vidljiv, ali ništa manje zabrinjavajući, jeste mogućnost da vremenom supresivni tretmani pojačaju bolest umesto da je izleče. Jedno od najvažnijih učenja alternativne medicine tiče se opasnosti od gušenja vidljivih simptoma bolesti. Samjuel Hahneman (1755 - 1843.), veliki jeretik u medicini, čudo i odmetnik među nemačkim lekarima, koristio je primer osipa na koži. Smatrao je da je bolje da bolest bude na površini tela, jer sa površine može lakše da se izbaci. Supresivne mere mogu da skrenu proces bolesti na unutrašnjost, u pravcu vitalnih organa. Osip koji svrbi može da nestane, ali ispod njega može da se pojavi još veći problem na koji ne može da se deluje supresivnim lečenjem.

S. Hahneman je to shvatio mnogo pre pronalska kortikosteroida, veoma moćnih antiinflamatornih hormona, koje doktori olako prepisuju bez mnogo razmišljanja o šteti koju mogu da nanesu. Steroidi za spoljnu primenu veoma su efikasni kod osipa po koži. Sve je više pacijenata koji bez njih ne mogu da žive. Dokle god koriste steroide u kremi ili rastvoru nema osipa, ali čim prestanu sa njihovom primenom, simptomi se opet javljaju i to u jačem vidu. BOLEST SE NE LEČI TAKO ŠTO SE DRŽI NA BEZBEDNOJ DISTANCI, skupljajući snagu da se opet ispolji čim se spoljna kontraaktivna sila ukloni.

Kada se steroidi primenjuju u dužem periodu, uvećavaju se njihova supresivna snaga i toksičnost. Pacijenti koji mesecima ili godinama uzimaju kortikosteroide radi zaustavljanja reumatoidnog artitisa, ekcema, astme i ostalih autoimunih i alergijskih poremećaja obično su veoma intoksinirani (povećanje težine, depresija, čir, katarakta, slabljenje kostiju, akne, itd...), ali ne mogu da prestanu da uzimaju lekove zato što će im se simptomi pojaviti u punoj snazi. Šta se dešava sa energijom takvih potisnutih bolesti, gde ona odlazi?

Leči se uzrok, a ne posledica!

bicom aparat

Bicom birezonantnim aparatom, koji je proizvod nemačkog naučnog Instituta Regumed iz Minhena, se vrlo precizno dijagnostikuju sve promene u organizmu kao i opterećenja koja urušavaju imuno sistem, a kroz terapije se eliminišu iste i jačaju samoisceljujuće snage organizma. Zapravo, LEČI SE UZROK, A NE POSLEDICA!

Podeli: